(anita, dil, kopar (Vuk), koper, kopra, kopr, kopric, mi rodija, mirodija (Volni), mirudija, sladki janež, smrdilj).jednogodišnja biljka s tanikm, vretenastim korenom. Stabiljka je uspravna, okrugla, izbrazdana, šuplja, visine i do 120 cm. Listovi su od 3 do 4 puta perasto razdeljeni. Na vrhu stabiljke nalaze se sitni cvetovi žute boje. Mirođija je dobar, neškodljiv začin a istovremeno i lek koji se vekovima us pešno koristi protiv gasova, nadimanja, teškoca u organima za varenje.
(celina trava, celinjak, limunka, maternjak, maticnik, melisa, pitoma metvica, pcelinja Ijubica, pcelinja metvica, pcelinja trava, rojevnica). Trajna biljka s cetverouglastom i jako razgranatom stabljikom visine do 60 cm. Listovi su nasuprotni. s dugackom peteljkom, jajastog oblika, nazubljeni i slabo dlakavi. za lek se sabiru listovi pre nego što procvetaju, a cela biljka s vršikama i listovirna za vrerne cvatnije. Suši se brzo i oprezno u hladu i sa što manje dodira.
(ac, majdonos, petrusin, peršun, petrusimul, petrusim, zelen) Peršun je dvogodiùnja biljka s belim, tankim i repastim korenom. U peršunovom listu ima najvise vitamina C: u 100 grama ima cak 170 miligrama vitamina. Bogat je jos provitaminom A, vitaminima grupe B, cak i tako redak vitamin B12.
(živica, kišnec, korijander, koriandol, korijandr, koriandula, korion, kornikovec, papric, paprica, cimavica) Jednogodišnja zeljasta biljka, visoka 50—80 cm. Stabljika je gola i na vrhu razgranata. Donji listovi su krupni, okruglasti, na dugim drškama i vrlo izrezani, a gornji su sitniji, perasto deljeni i duguljasti. Cvasti su bele boje, sastavljene od sitnih cvetova.
Jednogodišnja mirisava, zeljasta biljka koja izraste 30 do 40 cm sa razgranjenom stabljikom. Listovi su jajoliki i na kraju šiljasti. Mali, beli, dvousnati cvetovi nalaze se u gornjem delu stabljike. U narodnoj medicini ima vrlo široku primenu kod lecenja ljudi i životinja. Primenjuje se kod lecenja upala (želuca, creva), kod kaslja, pocetnih stanja tuberkoloze, kod bolesti mokracnih organa.
Tropska zacinska biljka koja veoma podseca na trsku. Biljka naraste do jedan metar visine, njeno korenje je mesnato kao prst debelo do 20 cantimetara duzine i veoma aromaticno. Aroma korenja je prijatna sa mirisom na limun, a ukus je slatkasto pikantan i veoma svez. Ima antisepticko dejstvo i smiruje kasalj zbog cega se koristi kao dodatak toplim napitcima tokom zime,
(rozmarin, rosmarin, rožmarin, rusmarin, ruzmarin, ruzman, zimorad) Ruzmarin je razgranjena grmovita biljka koja je i zimi zelena. Listovi su nasuprotni, sedeci. kožasti, cvrsti i uski, dužine 2 do 3 cm. Rubovi listova su celi i prema dole savijeni. Cvetovi i biljka u cvatu suše u hladu. Cuvaju se u zatvorenim posudama, kao i druge biljke koje hlape
(selim, ljupcac, belestika, veleždin, velestika, lesandrina, lubcac, Ijubacac, milobud, miloduv, trojevac) Selen je mirisna, trajna zeljasta biljka, visoka do 2m. Koren je vrlo krupan i razgranat. Listovi su tamnozeleni i 2-3 puta perasto deljeni. Cvetovi su udruženi u štitaste cvasti svetložute boje. Plodovi su pljosnati, sa oštrim rebrima. Prijatan, aromatican i bezopasan diuretik, stomahik i karminativ.